Kako izaći iz zone komfora?

Blog parada na temu izlaska iz zone komfora, postavljena na blogu lovadokrova.eu meni nije teško pala, jer je tema zanimljiva i korisna, nama koji smo izašli iz zone komfora i drugima, koji to tek planiraju da urade ili ne žele. Možda će neki promeniti mišljenje, a to je i cilj ovog teksta.

Šta nas to sprečava da uradimo nešto što nikad nismo? Nekad mislimo da je previše teško, da nešto ne možemo, da nije nešto baš za nas. Svakako, možemo da budemo u pravu, da ništa ne uradimo, a možemo i da pokušamo da nešto promenimo. Ništa ne gubimo, a možemo da dobijemo.

Pre pet godina, imala sam nepunih 25, sam se isto bavila astrologijom, već nekih 8 godina. Imala sam neku grupu na Fejsbuku, ali mi to nije bilo dovoljno.  Jedan klijent iz inostranstva mi je rekao da bi bio pametno da napravim svoj sajt, kao preporuku, kao reklamu za to što radim. Po mom mišljenju, to nije bila opcija pošto sam ja bila osoba koja je jedva znala da koristi mejl i osnovne funkcije računara. Moje jedino „oružje“ je bilo pisanje. To je sve što sam znala da radim.

Onda sam pomislila da nemam šta da izgubim, da stvarno mogu da pokažem nekom šta ja radim, da ne moram da objašnjavam, da rad može da govori u moje ime. Smišljanje imena sajta je trajalo tri meseca, samo. Moralo je da bude na „A“, da ima reč astro u sebi i ime neke zvezde. Odluka je pala da to bude Antares, ime fiksne zvezde, koja se nalazi na mom Merkuru, koji je vezan za pisanje. Bitno mi je bilo da na svim jezicima može da se pročita lako i da nema prevod.

Onda sam došla do pisanja.

Kome pišem? Ko će to da čita?

Neverovatno mi je bilo koliko je malo ljudi verovalo uopšte u taj koncept.

Danas se mnogo toga promenilo. Svako ko se bavi nekim ozbiljnijim poslom ima svoj sajt koji predstavlja njega ili firmu. Svakom ko ima neku ideju o pisanju, o blogu ili sajtu, uvek pomognem i dam mu smernice, ako me pita. Kad već meni niko nije mogao da pomogne tad, što da ne "skratim" put nekom, da "preskoči" neke stvari.

Neki  bliski ljudi su mi davali svoje mišljenje o boji sajta, slovima, tekstovima, slikama koje sam stavila uz te tekstove. Ta pomoć je bila značajna, jer da nije njih, sigurno ne bih uspela da uradim sve dobro.

Moj programer  mi je dosta pomogao, jer je preko telefona  morao da mi objašnjava kako da ubacim tekst, sliku, šta da smanjim i  kako uopšte sve to ide.

Taj deo je bio, najblaže rečeno, težak. 

Prvi sajt astroantares.net je bilo plavo-žuti, pušten je bio 1.5.2011. S obzirom na to da mi informatika u srednjoj nije bila jača strana nikada, za mene je ovo bio veliki uspeh. Sećam se  da mi je bilo potrebno neko vreme, par meseci, da shvatim da ja imam sajt. Ja tamo kao nešto pišem, objavljujem. Mislila sam da će to čitati samo ljudi koji me vole i znaju. Nikad nisam ni težila tome da se reklamiram, da nekog teram da čita to što pišem. Bilo mi je bitno, kao i sada, da svi razumeju ono što sam napisala i da nema nejasnoća.

Komentare i pohvale i dan danas dobijam i presrećna sam zbog toga.

Drugi izazov je bio kada sam preko drugarice, sada već saradnice i koleginice Jovane Milošević, došla do Lise, pa onda do Ritma grada iz Kragujevca, i ,na kraju, do Monda.

Šta je tu bilo tako teško?

Trebalo je da pišem nešto što nikad nisam čitala, da udovoljim publici koju ne poznajem, da pišem uopštenije nego što sam do tada radila. Dnevni, nedeljni, mesečni horoskop su mi svakako bili tekstovi koji su mi i danas izazov. Znam da svima to zvuči nemoguće, neshvatljivo, ali treba pisati svakog dana drugačije nešto što je jako slično, pritom je to proces u kom nema kreativnosti, već se piše po šablonu ta prognoza.

Kako sam to počela da posmatram drugačije?

Shvatila sam da da ne postoje ti tekstovi ljudi možda ne bi ni znali šta su u horoskopu, niti bi im palo na um da se jave astrologu, a ovako se ide od opšteg ka posebnom, do natalne karte. Ona je jedinstvena i unikatna za svakog pojedinca.

Svaki tekst je dobar ako ispuni svoju svrhu, ako se ostvari cilj koji je prvobitno zamišljen. Opet, ovde je bitna  čitanost, čitanje, pa iščitavanje svega. Desilo se da se pored tih tekstova koji su opšti i zabavni objavi  i tekst sa načinom izračunavanja podznaka, pa čak i postavke Meseca, Venere ili Marsa. Da li su ljudi čitali to? Jesu. Da li su oni izašli iz zone komfora? Jesu. Da li su shvatili da astrologija nije samo puka zabava? Da.

Onda je cilj ostvaren.

Danas moj sajt mnogo drugačije izgleda, posle 5 godina je i naziv promenjen u jovanavilimonovic.com. Imam još jedan koji vodim sa drugaricom mojbalans.com. Imam preko 16 stranica na Fejsbuku, od kojih samo 2 imaju preko 50 000 lajkova. Preko 400 000 ljudi je čitalo moje tekstove, preko 20 portala iz zemlje i šire  je preuzelo moje tekstove i dalje je tako već nekoliko godina unazad. Napisala sam preko 2500 tekstova, i to ne samo astroloških.

Elem, poslednji izlazak iz zone komfora je bilo suočavanje sa kamerom. Sećam se da sam to odbijala jer mi je bilo izuzetno neprijatno da pričam sa nepoznatom osobom preko kompjutera.  Klijentkinja koja je udaljena 400 kilometara od mene nije mogla da dođe. Morala sam da uključim skajp. I, zamislite, preživela sam. Ništa mi se nije strašno desilo.  Danas mi to mnogo znači za sve klijente koji nisu u Srbiji, da ne moram da pišem, već možemo da pričamo, ali i ljudi odavde isto ne moraju da izađu iz kuće. To je dobitna kombinacija za sve. Uskoro će biti i objavljeni neki video zapisi o astrologiji, što za inostranstvo, što za Srbiju. Ko bi rekao da  to mogu.

Nadam se da sam nekog motivisala da izađe iz zone komfora. Bitno je da čovek shvati da je sve moguće i da sve može da se nauči i prevaziđe, samo ako to želimo. Kad se popnemo na jedan stepenik, onda se ne vraćamo, nego samo idemo na gore, ka uspehu. Mogla sam i da kažem sebi da ja to ne mogu, ali nisam.

Izađite iz zone komfora, ne odustajte od svojih snova zbog prepreka. Prevaziđite ih.

autor Jovana Vilimonović