,,Ja bih da ti nešto kažem, ali ti me ne razumeš, ni ne osećaš ništa, kao da sam nem, a reči nemaju ton."

Kao kakvo pismo koje je neotvoreno, ovaj aspekt bi bio kao pečat nikad otpečaćen.

Prvo pravo ljubavno pismo napisano i neposlato.

Pismo koje je poslato i izgubilo se.

Pismo koje je greškom stiglo kod komšije, možda račun.

Devojka koja bi da dobije pismo od dečka ili bilo koga, jer živimo u eri kad ne znamo ni ko može preteće pismo da nam napiše, a kamoli ljubavno.

Velika je grehota jer ne znamo ničiji rukopis.

Ovo su mamina pisma koja je pisala tati, pa ih sad čuva u nekoj kutiji, ispod kreveta ili u podrumu.

Ovo su olovke koje više ne rade, ali nam je žao da ih bacimo.

Knjiga na pola pročitana, jer je previše tužna.

Tudja knjiga koja je ostala zaboravljena, nepročitana u vlasništvu onog koji za nju nije ni mario.

Neozgovorene reči koje je trebalo izgovoriti.

Žaljenje za nečim što nismo uradili, a to budi u nama osećaj nedovršenosti.

Poruka u boci.

autor Jovana Vilimonović

Posetite stranicu Astroantares.net